Комплексни поступак је релативно млад, користи се око 30 година у нашим школама. Поникао је у пракси па је онда теоријски потврђен.
У почетку је као и свака иновација у педагошкој средини примљен са већим или мањим отпором. Данас је веома популаран, мада ни изблиза колико би требало с обзиром на своју ефикасност – комплексни поступак даје веома добре резултате и обезбеђује квалитетно и брзо савладавање читања и писања.
Полази од сазнања да се читање учи целовито. Корени овог поступка су у тзв, глобалној методи која подразумева целовито сагледавање речи и реченица без анализе на њихове саставне елементе.
Као највећа предност, истиче се ефикасност. Ученици за кратко време науче да читају, што значајно олакшава рад како ученицима тако и учитељима, и то не само у настави матерњег језика него и у осталим наставним предметима. Учитељ „не одржава наставу“ у досадашњем смислу и „не обрађује градиво“. Уместо тога, он организује различите занимљиве активности у којима учествују сви ученици, без обзира на то колике су разлике у знању. Од осталих предности, истакла бих: коришћење претходних знања ученика, висок степен индивидуализације, диференцијацију задатака и напредовање ученика у почетном описмењавању према сопственом темпу, постизање знатно вишег нивоа у брзини и техници читања, као и разумевању прочитаног, подстицање и развијање креативности у усменом и писменом изражавању.
Усвајање слова и савладавање шчитавања речи и кратких реченица
У комплексном поступку полази се од представе слова, а не од представе гласа као у монографском. Уз показивање слова изговара се одговарајући глас. За разлику од монографског поступка, где се слова проучавају континуирано, једно по једно, по комплексном поступку ученицима се сва слова показују одједном. Уз свако слово постоји сличица одговарајућег предмета чије име почиње тим словом. Полази се од језичког сазнања да је реч носилац значења, а не слово или слог. Ученици усвајају слова индивидуално по свом избору, па и напредују индивидуално. Ни на једног ученика се не врши притисак да учи брже, како би стигао остале.
Систематски се ради на усавршавању читања, које подразумева: правилно читање, тачно и течно читање, брзину читања која је све ближа брзини нормалног говора, способност схватања садржаја, развијање културе усменог и писменог изражавања итд.