60. рођендан наше Школе !

 

Моја школа „Иван Гундулић“

( прва награда на школском конкурсу )

5.05.2010.

 

          Ушушкана, окружена дрвећем и зградама стоји поносно једна лепа грађевина. Окупана првим јутарњимсунцем буди се лагано са осмехом и ишчекује... Свакога јутра се изнова отварају прозори, као капци на дечијим очима. Из дубине њених ходника, као из душе, одзвања радостан позив. Тако школско звоно зове ђаке да што пре испуне ходнике и учионице грајом, весељем и смехом.

         Почиње још један дан препун неиспричаних прича. Деца су ведра. Неко је још увек успаван и тих, а неко весео и будан. Са торбама на леђима полако испуњавају простор школе која тек тада постаје устрептала и срећна, јер су деца њен живот. Учитељи и наставници носе своје дневнике пуне различитих оцена које међусобно поскакују. Сударају се петице и двојке, тројке и четворке, у нади да ће у тој игри петице победити. Школско двориште је пуно, велики је одмор. Цика, вика, граја исмех на сваком кораку. Фудбал, кошарка и понеки поломљени прозор сведоче да ту бораве деца. Много тога школа види и чује: сузе, радост, стидљиве погледе или загрљаје.

          Али ћути, никоме не казује тајне својих ђака.

          Полако долази вече. Увлачи се тама у учионице и ходнике, прекрива и окна. Школа полако тоне у заслуженсан. Прикупља снагу за нови дан и једва чека јутро када ће је поново испунити најлепша бића на свету- деца.

          То је моја школа „Иван Гундулић“, лепа и поносна. Она ће заувек бити део мога срца и душе, баш као и многима који су своје прве снове пробудили у ђачким клупама.

 

                                                                                     Богдан Пешкан – VII3 – мај 2009. године

                                                                                                     Ч Е С Т И Т А МО !!!